Алиса у „Градској чистоћи“
5 априла, 2021
Београд, 2. април 2021. године – У ЈКП „Градска чистоћа“ на пословима комуналих радника ангажовано је око 1.200 људи, међу њима и комунална радница Алиса Јусуфовски, жена која својим трудом и радом руши предрасуде о подељености послова на мушке и женске и доказује да жене у себи имају огромну снагу, способност и храброст.
Алиса каже да јој је као самохраној мајци најважније у животу било да деци обезбеди нормалне услове за живот па се није либила ни једног посла, па ни физички захтевн какав је посао комуналног радника.
„Моја животна прича није таква да би ми неко позавидео. Остала сам сама са двоје мале деце и моја борба за преживљавање је почела. Посао комуналног радника је тежак, али не колико посао на стоваришту на коме сам претходно радила. Утоварала сам и истоварала дрва и угаљ и то је био посао који ме ја највише исцрпео, али у том тренутку бих и канале копала само да прехраним децу. Потом сам скоро десет година радила на пословима чишћења и одржавања пословних простора и станова. Искрено, нисам ни могла да тражим боље, јер када имате само основну школунемате пуно избора. Али без обзира на образовање, домаћица сам, знам да чистим, вредна сам и поштено радим свој посао“ прича Алиса Јусуфовски, која се пре шест година као комунална радница запослила у ЈКП „Градска чистоћа“.
„Колико год посао комуналног радника био тежак, није најтежи, а као што видите и жене могу да га раде. Никада се нисам стидела да радим било који посао и зарађујем своје парче хлеба, а не видим зашто бих се осећала мање вредном, јер држим метлу. Уосталом, сви ми чистимо своје куће, а Београд је такође наш дом, неко мора и њега да чисти“, каже Алиса Јусуфовски.
Она додаје да су колеге прави џентлмени који колегинице честопоштеде и одмене у обављању најтежих физичких послова.
„Најтеже је зими када се ломи лед или утовара снег у камионе како би се ослободили тротоари за пешаке. Срећом ни зиме више нису као што су биле, па немам права да се жалим. Али ето и канте умеју некада да буду тешке, треба их подићи и испразнити у контејнер и то више пута дневно, а уморим се од пешачења јер чистећи тротоаре пређем велику километражу. Често колеге притекну у помоћ и није им тешко да ме одмене, зато мени не буде тешко да нешто умесим како не би морали да јуре по доручак“, објашњава Јусуфовски.
У прво време на послу комуналне раднице, иако вешта у чишћењу, лечила је жуљеве на длановима.
„Ако метлу не држите правилно, боли вас и кичма и врат, а на рукама само пуцају жуљеви. Срећокм имам колеге које су увек биле ту да ми помогну и покажу технику чишћења. Делује лако да само метеш асфалт, али то није баш тако једноставно. Један те исти покрет цео дан, то тело умори, али ето све се да научити ако имате воље. Имала сам јак мотив и хвала Богу децу извела на пут. Оне су за разлику од мене завршиле средње школе и имаће много боље шансе у животу. Никада им нисам претила тиме да ће чистити улицу уколико не буду училе, јер и то је посао који неко мора да ради, али су саме увиделе да би оне ипак много више од тога. Данас су одрасле и срећне жене, а ја са метлом зарадим довољно за себе и да као и свака бака унучиће обрадујем слаткишима и поклонима“, поносна је Алиса.
На то како Београђани реагују када виде жену која ради послове комуналног радника, Алиса каже да до данас није имала непријатности.
„На почетку су суграђани мало изненађени и чини ми се пажљивији, јер ваљда им је жао кад виде жену да чисти и по снегу и киши и кад упекне у сред лета, па се више потруде да отпад убаце баш у канту за смеће, а не поред. То ми је баш драго и хвала им на томе. Радим већ дуго исти реон, сам центар града, па су они који ту живе или свакодневно долазе због посла на мене већ навикли. Често ме поздрављају или се нашалимо. Сви смо људи, да ли држимо метлу или бутик сасвим је свеједно“, закључује Алиса Јусуфовски.
