„Чистоћа“ поносна на успех свог радника

Арслан Бајрамоски (48) је радник „Градске чистоће“, који је више од 20 година чистио градске улице, а потом у петој деценији живота завршио студије економије и уписао мастер. На студијама му остала још само одбрана мастер рад, а сада пише и књигу.

За себе каже да је срећан човек, има породицу, здравље, ради посао који воли… Међутим, да није било књига уз које је пронашао унутрашњи мир, вероватно се сада не би тако осећао.

– Фокусиран сам на завршавање мастер рада на тему „Управљање банкарским ризицима”, очекујем да то завршим ове јесени. Потребна ми је новија литература како бих могао да завршим рад. Тешко је јер ова тема ми није блиска у пракси, мој посао подразумева нешто потпуно друго – искрено ће Арса.

Љубав према читању спознао је сасвим случајно у 21. години и од тада користи сваки слободан тренутак да прочита неко ново дело.

– Немам баш времена за читање у последње време, али недавно сам прочитао “Монах Калист” аутора Миливоја Јовановића. Препоручио бих је свима који желе да пронађу свој мир.

Упоредо са мастер студијама, Арслан је средином 2017. добио унапређење на послу, те је чишћење београдске калдрме заменио позицијом пословође микрореона. Како каже, боље радно место није га променило – “остао је у души исти”, а његов животни пут мотивисао је колеге да упишу школе.

– На послу нема љубоморе, нисам се променио према колегама са посла. Мој пример им само служи као подстрек да и они могу исто да учине. И ту сам увек да им помогнем и уделим савет – истиче Арса.

Ипак, признаје да се ни данас не либи да поред регуларног, ради и додатне послове.

– Провео сам 20 година чистећи улице, али и дворишта многих људи. Дешава се да ме ти људи и сада позову и врло радо се одазовем, додатна зарада увек добро дође.

Не крије Арса да су у моменту када је одлучио да у петој деценији живота упише факултет, тј. Високу школу за пословну економију и предузетништво, многи сумњичаво вртели главом.

Данас, након што је студије завршио у року и када је на корак до мастер дипломе, супруга и деца поносно говоре о њему. Иако нема много слободног времена, Арса, како каже, успева да помогне супрузи око кућних послова, да прочита покоју књигу, али и да ужива у духовној, црквеној музици која је његова оаза мира.

Своју несвакидашњу животну причу планира да пренесе на папир, те након што званично постане мастер економиста, писање романа биће његова преокупација. Можда ће једног дана Арсина књига изазвати исти онај осећај код неког читаоца као што је код њега пробудила прва књига коју је прочитао.