Градилиште на депонији у Винчи највеће и највредније…

19 августа, 2020

Заменик градоначелника Горан Весић, председница Владе Србије Ана Брнабић и извршни директор компаније „Бео чиста енергија” Филип Тиел обишли су данас главни објекат будућег постројења за прераду комуналног отпада у Винчи. Весић је истакао да се тренутно налазимо на највреднијем и највећем градилишту у Београду.

– На овом месту већ 46 година град Београд оставља сваког дана 1.500 тона отпада. Пре 46 година ово је била увала, а данас је отпад наслаган отприлике до висине Београђанке, преко 80 метара и ово је једна од највећих неуређених депонија у Европи. Било је крајње време да Београд реши проблем своје депоније јер више нисмо имали где да одлажемо отпад. Ми поред тога што отпад одлажемо на неуређеној депонији, сваке године сипамо у наше реке, Саву и Дунав запремину од 60.000 олимпијских базена фекалија. И то је био наш однос према природи и животној средини. Овде у близини се налази једно од наших најважнијих археолошких налазишта, близу је река, прошле године смо морали да радимо нову брану како би зауставили клизање депоније, тако да сам захвалан нашим партнерима из Француске и Јапана као и свим кредиторима што су стали иза овог пројекта и што ће Београд коначно управљати својим отпадом као и други европски градови – казао је Весић.

Он се захвалио Влади Републике Србије на подршци и истакао да се ради о највећем јавно-приватном партнерству у овом делу Европе.

– Овде се налази постројење из којег ће се производити струја из отпада, производиће се топлотна енергија, Град Београд већ увелико ради на топлодалеководу од топлане Коњарник до Винче, користићемо гасове депоније за грејање Београда и тиме решити и проблем пожара на старој депонији. Дакле, до краја године имаћемо нову депонију, постројење за прераду грађевинског отпада, неће више бити „дивљих” депонија у Београду и Србији јер ће се овде прерађивати и грађевински отпад. Након тога, следи затварање старе депоније и коначно више нећемо имати еколошку бомбу у центру Београда. Ово су историјске ствари за Београд, раде се једном у веку попут и фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу. То значи да коначно решавамо деценијске проблеме које нико није знао и умео да реши, као ни да обезбеди потребан новац – казао је Весић, захваливши се свим учесницима у пројекту.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је да је ово је један од најзначајнијих и највећих пројеката не само у Београду, већ и у Србији у области заштите животне средине.

– Ово је посебно важан и значајан пројекат за целу земљу јер њиме решавамо вишедеценијски проблем чврстог отпада у Београду. Нешто што нисмо радили око пет деценија коначно завршавамо, радимо у складу са европским стандардима и то ће унапредити квалитет живота грађана Београда. Други важан аспект овог пројекта је тај што је ово један од најзначајнијих пројеката заштите животне средине и пројекат који најављује, можда симболично, много већу пажњу и већа улагања у заштиту животне средине у Србији. Нажалост, много касније али нешто што је ова Влада још од 2016. године препознала као један од важних аспеката рада, због чега и имамо Мнистарство за заштиту животне средине – рекла је Брнабић.

Он је подсетила са се паралелно са овим пројектом слични пројекти спроводе широм Србије.

– И у програму Србија 2025. смо одвојили додатних милијарду евра само за пројекте у области заштите животне средине. Трећи аспект важности овог пројекта је то да је ово највећи пројекат јавно приватног партнерства тренутно у Србији. То је модел сарадње јавног и приватног сектора који би требало много више да користимо у будућности, јер он омогућава да поред значајних јавних, државних инвестиција у капиталне пројекте имамо додатне, приватне инвестиције за јавно добро. Овај пројекат је добар пример како можемо да подстакнемо приватне инвеститоре да раде са државом или локалном самоуправом како би имали већи учинак у мањем временском периоду.

Брнабић је истакла да је овај пројекат важан и за наш БДП, јер је вредан 370 милиона евра, и изразила задовољство радовима.

– Нема кашњења чак ни током кризе проузроковане корона вирусом. Економија мора да напредује, наши пројекти морају да буду настављени, живот мора да се настави – рекла је председница Владе, подсетивши да на градилишту ради преко 300 радника и захваливши се свим партнерима на овом пројекту.

– Све ово говори у прилог томе колико је ово озбиљан пројекат, колико га је озбиљно имплементирао Град Београд, на колико транспарентан начин смо бирали партнере, и очекујем да 2022. године овде заједно прославимо једну успешну причу и да овим пројектом дамо нови стандард за управљање чврстим отпадом у Београду али и пример за остале локалне самоуправе у Србији – казала је Ана Брнабић.

Филип Тиел је истакао да је ово један од најкомплекснијих и најизазовнијих пројеката у области управљања отпадом, те се захвалио свима који напорно раде на њему од 2015. године.

– Ово је врло комплексан пројекат и врло комплексно јавно приватно партнерство и оно функционише само када сви заједно радимо на њему, уз узајамно разумевање и поштовање. Коначно, 6. маја ове године затворили смо финансијску конструкцију када је омогућено да наставимо радове који су започети 2019. године – навео је Тиел.

Он је подсетио да су грађевински радови почели 1. октобра 2019. године и нису престајали током мера ограничења и заштите поводом пандемије вируса ковид-19.

–Тренутно на градилишту ради преко 300 радника, и тај број ће расти до 500 у наредним месецима. Прва постројења за прераду биће завршена до краја ове године. Такође, биће завршена и нова санитарна депонија са постројењем за поновно коришћење био гаса, постројење за прераду процедних вода, као и постројење за прераду грађевинског отпада, које ће производити грађевински материјал, односно сировину за изградњу путева. Изградња постројења за енергетско искоришћење комуналног отпада као и постројење за енергетско искоришћење депонијског отпада биће завршена до августа 2022. године. Ова постројења ће производити топлотну енергију која ће се испоручивати у београдским електранама, као и у националну мрежу. Све ово ће довести до отварања 120 нових радних места – поручио је он, нагласивши да ће овај пројекат бити реализован по најновијим домаћим и европским стандардима у области управљања отпадом.

Догађају су присуствовали и градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, директор ЈКП „Градска чистоћа” Марко Попадић, представници амбасадa Јапана, Канаде и Француске, као и представници Европске банке за обнову и развој и Међународне финансијске корпорације.